Примена електромотора

Најшире коришћени међу разним електромоторима је асинхрони мотор наизменичне струје (познат и као индукциони мотор). Једноставан је за употребу, поуздан за руковање, јефтин и структурно чврст, али има низак фактор снаге и отежану регулацију брзине. Машине великог капацитета и мале брзине обично користе синхроне моторе (погледајте синхрони мотори). Синхрони мотори не само да имају висок фактор снаге, већ је њихова брзина независна од величине оптерећења и зависи само од фреквенције мреже. Рад је релативно стабилан. ДЦ мотори се обично користе у ситуацијама када је потребна регулација брзине у широком опсегу. Али има комутатор, који је сложен по структури, скуп по цени, тежак за одржавање и није погодан за оштра окружења. Након 1970-их, развојем технологије енергетске електронике, технологија контроле брзине мотора наизменичне струје постепено је сазревала, а цене опреме су се смањивале, што је почело да се примењује. Максимална излазна механичка снага коју мотор може да издржи под одређеним оперативним системом (континуирани, краткотрајни, повремени циклус) без изазивања прегревања мотора назива се његова називна снага. Приликом употребе треба обратити пажњу на прописе на натписној плочици. Када мотор ради, треба обратити пажњу на усклађивање његових карактеристика оптерећења са карактеристикама мотора како би се избегло пребрзо или застој. Електромотори могу да обезбеде широк спектар снаге, од миливата до десетина хиљада киловата. Употреба и управљање електромоторима су веома згодни, са могућношћу самопокретања, убрзања, кочења, уназад и задржавања. Излазна снага општег електромотора варира са брзином током регулације брзине.